Млади Марјан и Арнаут-Осман 0001    Књигу пише од Удбине Панџа, 0002    Те је шаље у Сијење Иве: 0003    „Да ме чујеш, Сијењанин-Иво! 0004    „Хајде мене мору на закуке 0005    „На мирење и на братимење: 0006    „Доста било боја по крајина, 0007    „Доста нама гинуше јунаци, 0008    „Но ми хајде мира да чинимо; 0009    „Ал’ да чујеш, Сијењанин-Иво! 0010    „Не поведи сестрића твојега, 0011    „Баш сестрића млада Маријана, 0012    „И ја не ћу Арнаут Османа, 0013    „Јер су оба кавгаџије млади, 0014    „Те ће нама заденути кавгу, 0015    „Сви можемо изгинути лудо.” 0016    Књига оде Сијењанин-Иве. 0017    Кад он виде, што му књига каже, 0018    То је Иве врло мило било, 0019    Те он купи по Сењу јунаке, 0020    Сакупио тридесет јунака, 0021    А све крадом од сестрића свога, 0022    Од сестрића млада Маријана, 0023    Крадом оде из бијела Сења, 0024    Још за ноћи, мору на закуке, 0025    На мору га јутро освануло; 0026    Ал’ пре њега уграбили Турци, 0027    Уграбили, и совру завили, 0028    Поседали један до другога, 0029    Уврх совре Панџа од Удбине 0030    И до њега Арнаут-Османе. 0031    Како дође Сијењанин Ива, 0032    Он Турцима Божу помоћ даје, 0033    И сви Турци на ноге устали, 0034    Баш устаде панџа од Удбине, 0035    Руке шири, те се шњиме љуби, 0036    Сваки њему Божу помоћ прима, 0037    Ал’ не прима Арнаут-Османе, 0038    Нит’ се курва од места помера, 0039    Преко гледа Сијењанин-Иву. 0040    Ал’ Ивану место начинише 0041    До истога Панџе Усеина, 0042    С друге стране Арнаут-Османе, 0043    А остале један до другога, 0044    Измешаше и Србе и Турке, 0045    Па узеше рујно пити вино. 0046    Вино пије Панџа од Удбине, 0047    И наздрави Сијењанин-Иве; 0048    Вино пије Сијењанин Ива, 0049    А наздрави Арнаут-Осману; 0050    Кад Осману чаша вина дође, 0051    Он наздрави другу покрај себе: 0052    „Здрав си брате! Да пијемо вино, 0053    „Ни за здравље цара ни ћесара, 0054    „Нити каке проче поглавара, 0055    „Но једнога доброга јунака, 0056    „Ко ће данас заподенут’ кавгу; 0057    „Ја баш њему напијам у здравље.” 0058    То наздрави, па попио вино, 0059    Тада редом низа совру дају, 0060    Вино пију и Срби и Турци. 0061    Препаде се Сијењанин Ива 0062    Од беседе Арнаут-Османа, 0063    Те од срца лоше уздануо 0064    За својега млада Маријана, 0065    И погледа ка бијелем Сењу. 0066    Неко види, неко и не види. 0067    Де Иване гледа ка Сијењу, 0068    Добро види Арнаут-Османе, 0069    Па говори Сијењанин-Иве: 0070    „Курво једна, Сијењанин-Иво! 0071    „Што то често гледаш ка Сијењу? 0072    „Ти се надаш од Сења индату, 0073    „Ти све нама од преваре радиш.” 0074    А говори Сијењанин Ива: 0075    „Вера моја тако ми помогла! 0076    „Не надам се од Сења индату, 0077    „Нит’ ја вама од преваре радим.” 0078    У те речи Сијењанин-Иве 0079    Прамен се је магле заденуо 0080    Преко поља од Сијења бела, 0081    Право иде мору на закуке; 0082    Неко види, неко и не види, 0083    Добро види Арнаут-Османе, 0084    Руком дара Сијењанин-Иву: 0085    „Знаш ли, каже, Сијењанин-Иво, 0086    „На што магла од Сијења слути, 0087    „Која иде на море дебело?” 0088    То Ивану врло мило било: 0089    „Све на добро, вели, ако Бог да! 0090    „Ја се надам добрем берићету.” 0091    То је мало постајало време, 0092    Та се магла примакнула близу, 0093    Тек из магле јунак искочио, 0094    Баш на вранцу млади Маријане. 0095    Како јунак у дружину дође, 0096    Он одседе вранца дебелога, 0097    У дружину Божу помоћ даје: 0098    „Божа помоћ и Срби и Турци!” 0099    Све на ноге устануло било, 0100    Ал’ најпрви Арнаут-Османе, 0101    Руке шрири, те се шњиме љуби, 0102    Па Марјану место начињаше 0103    До онога Панџе Хусеина, 0104    Али не ће млади Маријане, 0105    Но он седе те баш до Османа, 0106    Па му даше добродошну вина. 0107    Прекрсти се млади Маријане 0108    И помену Бога по закону, 0109    Па наздрави другу покрај себе: 0110    „Здрав си, брате! Да пијемо вино, 0111    „Ни за здравље цара ни ћесара, 0112    „Нити друге проче поглавара, 0113    „Но једнога доброга јунака, 0114    „Што ће данас заподенут’ кавгу; 0115    „Ја баш њему напијам у здравље.” 0116    То беседи па се напи вина, 0117    Меће очи по дружине редом, 0118    Како му је измешано друсто, 0119    Све измешан Србин до Турчина. 0120    Кад то гледа млади Маријане, 0121    Неко види, неко и не види, 0122    Добро види Арнаут-Османе, 0123    Арнаутски друсту говорио: 0124    „Црн ви живот! Изела ве змија! 0125    „Видите ли, да смо изгинули, 0126    „Како ватра између нас дође! 0127    „Како гледа тамо и онамо, 0128    „Двоји Србе између Турака: 0129    „Ви’ш, да хоће да подене кавгу; 0130    „Већ ни ништа чекат’ није вајде, 0131    „Но удрите сваки свога друга, 0132    „Ја ћу најпре млада Маријана.” 0133    То беседи Арнаут-Османе, 0134    А баш мисли, да нико не знаде 0135    Од Сењана до Ивина друста; 0136    Ал’ да видиш чуда великога! 0137    Добро знаде, баш који ваљаде: 0138    Разабрао млади Маријане, 0139    Па поскочи, ка’ да се помами, 0140    А отрже сабљу пламениту, 0141    Те удара Арнаут-Османа, 0142    Од једнога два комата гради; 0143    Па у Турке јуриш учинио, 0144    Док се мало време одморио, 0145    Обрну се, шта је учинио: 0146    Од тридесет шездесет зградио, 0147    И најзад је Панџу погубио, 0148    Па до Иве сабљу дотерао, 0149    Да га није садржало друсто, 0150    И њега би онде погубио, 0151    Зашто држи веру у Турчину.